PDA

View Full Version : Кўнгул Султонлари...


Han
12-16-2006, 05:07 AM
Онага хизмат

Боязиди Бистомий "куддиса сиррух"

Боязиди Бистомий хали бола чогида,
Илм учун мактабга берди мушфик волида
Устозини багоят диккат-ла тинглар эди,
Урганган нарсаларин шу он ёд айлар эди.
Бир кун одатдагидан вактли келди уйига,
Онаси хайрон булиб савол котди углига,
Дедиким: "Онажоним, бугун шуни ургандим,
Дуонгиз олмок учун вактлирок уйга келдим.
Хак таоло Куронда буйрук айламиш бизга,
Итоат килишимизни яратганга ва сизга.
Дуо айланг килайин Раббимга куп ибодат,
Сизга хам хуб муносиб этайин яхши хизмат."
Уша кундан беридир, юзланиб ибодатга,
Берилди онасига кеча-кундуз хизматга.
Корли, буронли, аёз бир кахратон киш туни,
Эшитилди онанинг сув истаган сас-уни.
Отилди тушагидан она амрин шай учун,
Лекин коса буш эди, чашмага чопди юпун.
Бир коса сувин олиб, кайтганида уйига,
Курдики волидаси, ухлаб колибди яна.
Уйкусини булишга кунгли рози булмади,
Муздек сувни ховучлаб бош учида пойлади.
Бироз вакт утгач она, уйгонди "сув, сув" дея,
Курдики угли кутар, кулида коса ила.
Айтди: "эй углим, нечун бундай тикка турибсан?
Ёнгинамга чукмасдан, оёкда кутмокдасан?"
Жавоб килди: "Онажон, кутаман шу сабабдан,
Дархол берайин дея сувни хаялламасдан."
Волидаси артибон ёшланган кузларини,
Углига дуо учун, кукка очди кафтини:
"Ё Рабби, мен углимдан розидурман минг карра,
Сен хам ундан рози бул, ковуштир неъматингга."
Боязиди Бистомий хурматига, илохий!
Она дуосин олмок насиб эт бизга дахи
http://img245.imageshack.us/img245/6629/107740oe6.jpg

Han
12-28-2006, 05:54 AM
Кози Мухаммад Зохид Хазратлари
(рахматуллохи Алайх)



Бу Зот Бир Сухбатида Айтдиларки: "Бир Кимса
Бир Банданинг Мушкулин Хал Килубон Битирса,

Хак Таоло Наздида Бўлур яхши Ва Макбул,
Аллохнинг якин Дўсти Бўлур Хам Да ўша Кул.

Зеро Кимки Хал Этса, Бир Кишининг Дардини,
Хал Килур Яратган Хам, Унинг Бир Хожатини.

Ул Коронгу Сиротдан, ўтаркан Жон Ховучлаб,
Нурдан ёруглик Берур Ул Бандага ХАК Жаноб”.

Бир Куни ёш Йигитга Айтдиларки: “Авлодим,
Бу Йўлда Улугларга Мухаббатдир Илк Одим.

Бу “Аллох Дўстлари”га Мухаббат Килмок Каби,
Кимматбахо ўзга Бир, Васфу Сифат Йўк Табий.

Бу Шундок Бир Бебахо Хислат Эрур Инсонда,
Чексиз Юксалишларга Сабаб Бўлур Бир Онда.

Бу “Севги”нинг Инсонга Бекиёски Фойдаси,
На ёзув, На Сўз Билан Мумкиндир Ифодаси.

Яна Шуни Хам Билгил, Йўлимизда Асосни,
Сухбат Билан Эгаллаш, якийн Ила Ихлосни.

Инсонлар “Сухбат” Ила Максадига Эришур,
Суннатга Тобе Бўлмок Сухбат-ла Осонлашур.

Амрларнинг Бажоси Ва Харомдан Тийилмок,
Факат “Сухбат” Туфайли Кечар Доим Осонрок.”

Бир Гал ўша Йигитга Буюрдилар: “Зинхор Ким
Исроф Этма Вактингни. Кадрин Ардокла Доим.

Инсоннинг Энг Бебахо Сармояси Умрдур,
Зеро Пайгамбаримиз Мархамати Ушбудир:

(Аллохнинг Бир Бандасин, Севмаслигига Нишон
Фоидасиз Ишлар-ла Вактини Килмок Зиён.)

Жамоат Жам Бўлганда, Дўст Биродар ўзаро
Молаёний Ишлардан Гап-сўз Очмангиз Асло.

Шу ёшлик Замонининг Билубон Кийматини,
Фоидали Ишларга Бер Худонинг Вактини.

Вазифа Шу Унутма, Хаммасидан Хам Аввал,
“Тўгри Иймон-эътикод Эгалламок Мукаммал.”

Ундан Кейин Энг Мухим Ишга Келсак, Бу Мактаб -
“Амр Билан Таъкикни ўрганмокдир яхшилаб.”

Кейин Билганларингни Ихлос Билан Бажодур
Мана Мангу Кутилиш, Шу Уч Хусусда Жодур.

Яхши Билмок Шарт Шуни, Асло Бебош Эмасмиз,
Баъзи Амру Таъкиклар Берди Бизга Раббимиз.

Буларни четга Суриб, Эргашсак Нафсимизга,
Кандок Жавоб Бергаймиз Махшарда Раббимизга?

Ўйин Ва Бекор Ишла ўтар Бўлса Бу Умр,
Топилурми Махшарда Бир Бахона Ва Узр?

“Акл Сохиби” Киши, Уйгай Исломиятга,
Эришур Бир Кун Охир Абадий Саодатга.

“Ахмок Бўлган” Кимса Да, Нафсига Тобе Бўлур,
Дунё Ва Охиратда Топмас Рохат Ва Хузур...

http://img226.imageshack.us/img226/8172/108890gw1.jpg

Huzur
12-29-2006, 01:43 PM
moshalloh.

PS: sizni tariqatchi deb o'ylaydiganlar kechasi uxlolmay qolishibdi deb habar qildi haligi HIK. :)

Han
05-22-2008, 11:58 PM
дунё фонийдур

алданма кардошим фоний дунёга,
бу низом йикилур, девон айланмас.
олдирма кўнглингни бу вайронага,
барча келиб-кўчар, мехмон айланмас.

учма харгиз хийласига, ёгига,
киймат берма бўстонига-богига,
кўрурсан кор ёгмиш умид тогига,
зарра кадар акли бўлган айланмас.

молинг бўлса, харж кил хакнинг йўлина,
бирон фойданг тегсин ўнгу сўлина,
бир кун йўлинг тушар барзах элина,
чодири йикилар султон айланмас.

гофил бўлма ажал чорлар хар кузинг,
ибодат-ла ўтсин кеча-кундузинг,
юкингни енгил кил, йўлинг бек узун,
йўловчиси кетар карвон айланмас.

хакка берил, тушма ёмон йўлларга,
киймат берилурми ўтмас пулларга,
дунё бир зиндондир мўмин кулларга,
зиндонбон айланмас, зиндон айланмас.

умр тамом тугаб, дафтар ёпилур,
сирот кўприги ва меъзон курилур,
хакнинг даргохида бир кун турилур,
буйруги килинур, фармон айланмас.

худоий каерда бунча пайгамбар,
кани хабибуллох, сиддики акбар,
абу бакр, умар, усмон ва хайдар,
бунда жон айланмас, жонон айланмас.

азиз махмуд худоий (куддиса сиррух)

kitayoza
05-24-2008, 10:44 AM
Huddi Aziz Mahmud Hudoi kinosini ko'rgandey bo'ldim. Rahmat... Lekin zo'r kinode shu...
Ko'rmaganlar bir ko'rib ko'riyla.
Bu kinoni ashaddiy vahobiyla ham ko'rib, vahobiylik yo'lidan qaytgan. Balki....:D

Compromise
05-24-2008, 12:44 PM
Aziz Mahmud Hudoi u qanday kino Kitayoza aka? Bu nomini ham qoldirib ketmbasizda biz ham bundoq ko'rib bahraman bo'larmidik inshaAlloh ;)

kitayoza
05-24-2008, 12:50 PM
Aziz Mahmud Hudoi u qanday kino Kitayoza aka? Bu nomini ham qoldirib ketmbasizda biz ham bundoq ko'rib bahraman bo'larmidik inshaAlloh ;)
ho'sh.. internetda qaerdan tamosho qilsa bo'lishligini bilmadimu, ammo Uzb da bemalol topasiz.
Vashe zo'r kino.
Har ko'rganimda, ko'zim yig'lamasa ham, qalbim yig'laydi.:(

Compromise
05-24-2008, 01:09 PM
ho'sh.. internetda qaerdan tamosho qilsa bo'lishligini bilmadimu, ammo Uzb da bemalol topasiz.
Vashe zo'r kino.
Har ko'rganimda, ko'zim yig'lamasa ham, qalbim yig'laydi.:(
Ha bu nomini aytmadziku nomini keyin qolganini inshaAlloh internetdan ham qidirib yoki birodarlardan buyurtma qilib yuborardik shunga nomini so;rab yotibmizda akaeyyy

kitayoza
05-24-2008, 01:11 PM
Ha bu nomini aytmadziku nomini keyin qolganini inshaAlloh internetdan ham qidirib yoki birodarlardan buyurtma qilib yuborardik shunga nomini so;rab yotibmizda akaeyyy

Eee shundo dimissimi...:lol:
"Hudoyi yo'li" filmning nomi.

AbuMuslim
05-25-2008, 01:45 PM
Huzur Робита? деб нима демокчисиз? яна шариат харом килган расмни хам ёнига кўйиб кўйибсиз...

kitayoza
05-25-2008, 01:49 PM
Huzur Робита? деб нима демокчисиз? яна шариат харом килган расмни хам ёнига кўйиб кўйибсиз...

Glyuchit qivosmi Abo. Qanaqa rasm?:shock: Kim nimani va qachon harom qilgan.:D

AbuMuslim
05-25-2008, 01:54 PM
узр, яна хафа киламан... аммо хакни етказишим керак... : )

воиз ёлғончиликдан, авом янглиш тушуниши мумкин бўлган ҳикоялардан тийилиши керак. у Қуръони каримда ва саҳиҳ китобларда кечган фойдали қиссаларни айтиши лозим,
баъзи кишилар, итоатга рағбат бўлсин, деб уйдирма ҳикояларни айтиб беришни жоиз кўрганлар. Ҳолбуки, аллоҳ таоло уз расулига билдирган ҳақиқий ҳодисалар, уйдирма нарсаларни айтишга эҳтиёж қолдирмайди.

замонамиз воизлари, қиссалар, шеърлар, шатҳ ва томот (шаръан ножоиз, асоссиз, лоф) гапларни айтишда давом этмоқдалар. бу хусусларни қуйидаги тарзда танқид қилиш мумкин:
Қиссалар - бидъат. салаф (олимлари) бундан қайтарганлар ва бундай деганлар: «бу на пайғамбаримиз замонларида ва на ҳазрати абу бакр ва на ҳазрати умар замонларида бор эди. бу улкан фитнадан (Ҳазрати усмоннинг шаҳид бўлишларидан) кейин пайдо бўлган. ибн аббос (р.а.) қисса нақл қилингани учун масжиддан чиққанлар. Ҳазрати али басра жомеъсидан қисса айтиб берувчи бир кишини чиқариб юборганлар, кейин Ҳасан басрийнинг ваъзини тинглаганлар ва мамнун бўлганлар. у киши, охират ҳаёти, ўлимни тафаккур килиш, шайтон васвасаси ва шунга ўхшаш зарурий нарсалардан сўзлар эдилар. шаръан талаб зтиладиган ваъз ҳам шудир. ушбу ҳадиси шарифга ҳам мувофиқдир: зикр мажлисида ҳозир бўлмоқ минг ракъат намоздан афзал. илм мажлисида ҳозир бўлмоқ минг беморни йўқламоқдан афзалдир. илм таҳсил қилмоқ минг жанозага шоҳид бўлмоқдан афзалдир. абу зарр (розияллоҳу анҳу) ривоят қилган.
шеър айтиш масаласига келсак, ваъзда шеърга кўп ўрин бермоқ хуш кўрилмаган. бу борадаги ояти жалила ушбудир:
шоирларга йўлдан озганлар эргашади. уларнинг (сўз водийларидан) ҳар водийда дайдишларини ва ўзлари қилмайдиган нарсаларни айтишларини кўрмадингизми?! магар иймон келтирган ва яхши амаллар қилган ҳамда аллоҳни кўп зикр қилган кишилар бундан мустасно, («шуаро», 224-227-оятлар).
шатҳ - баъзи сўфийлар ўйлаб топган икки хил сўзлашув тарзи. аллоҳга ошиқ бўлмоқ, вуслатдан (етишгандан) кейин ибодатга эҳтиёж туймаслик, аллоҳ билан руҳан бирлашмоқ ва аллоҳ билан банда орасидаги парда кўтарилиб, юзма-юз сўзлашмоқ мумкин, деб иддао қиладилар. бу ваъз тарзларининг биринчисидир.
иккинчиси эса маъносини тушуниб бўлмайдиган ялтироқ сўзлар. бу ҳам гапирган киши нима деяётганини билмаганидан ёки айтмоқчи бўлган гапини тушунтира олмаганидандир. бу гарздаги сўзлашув зеҳнларни чалкаштиришдан бошқа нарсага ярамайди.
томот шатҳ билан муштарак жиҳати бўлгани каби, шу билан бирга, шаръий сўзларни зоҳирий маъносидан узоқлаштириб, ботинга қараб тортиш шаклида намоён бўлади. бу таврлари билан улар ботинийларга ўхшаб кетадилар.

--жомиъ ул-мутун--
ахмад зиёуддин ал-кумушханавий р.а


P.s

аллох таоло хакдан адаштирмасин ва адаштургувчилардан килмасин, ва адашитургувчиларга шерик килмасин...

kitayoza
05-25-2008, 02:00 PM
yaxshi gap.
Ho'sh kim qatta, hato gap qipti?
Keyin shar'an harom bo'lgan rasm qani? man ko'rmayapman.:rolleyes:

AbuMuslim
05-25-2008, 02:06 PM
бир ўзларини ханафиймиз деб юрган биродаларни тартибга олмасак вообшем беспредел килиб юборишди... : ))

биттасига шахмат хакида шариат хукмини келтирсанги парво хам килмайди...
биттаси эса дунёдаги катта мазхаб уломалари аъзо бўлган (вахба зухайли, рамазон бутий ва хк) ташкилотни вахобийларники деб тиржайиб турса...
биттаси эса кандайдир шеърлари билан ... : ))

эй, хам-мазхаб биродарлар сизларга нима бўляпти ўзи?
ханафийлар жамоасига доғ тушуряпсизлар...

насихатни тўғри кабул килинглар... аллох учун айтдим...

kitayoza
05-25-2008, 02:15 PM
бир ўзларини ханафиймиз деб юрган биродаларни тартибга олмасак вообшем беспредел килиб юборишди... : ))

биттасига шахмат хакида шариат хукмини келтирсанги парво хам килмайди...
биттаси эса дунёдаги катта мазхаб уломалари аъзо бўлган (вахба зухайли, рамазон бутий ва хк) ташкилотни вахобийларники деб тиржайиб турса...
биттаси эса кандайдир шеърлари билан ... : ))

эй, хам-мазхаб биродарлар сизларга нима бўляпти ўзи?
ханафийлар жамоасига доғ тушуряпсизлар...

насихатни тўғри кабул килинглар... аллох учун айтдим...

Allah uchun aytgan bo'lseyz Allah ajrizni bersin.

Shahmat haqida fatvolariz bilan, forum yoki chatda lallayib o'tirishning nima farqisi bor? Shuni tushuntirib berin. Yo siz har bir daqiqayizni unumli foydalanasizmi?
Shahmatni kotta ulomolar o'ynagan. Siz o'ynamaseyz, bir chekkada tomosha qip turin. Balki o'rganvoseyz qo'shilarsiz.:D

AbuMuslim
05-25-2008, 02:34 PM
Shahmatni kotta ulomolar o\\\'ynagan.

Ўша катта уломаларнинг додолари харом деб турса хам ўйнашганми? Кейин ким экан уларниннг исмлари...

Shahmat haqida fatvolariz bilan, forum yoki chatda lallayib o\\\'tirishning nima farqisi bor?

Катта фарки бор : ))

Abu-Hafiza
05-25-2008, 07:06 PM
Assalamu alaikum

Exxxxxxxxxxaaaaaaaaaaa Abu Muslim aka, yana kelib o'zingizdan boshqa u-bu maqola yozgan hammani "sen adashting, sen mazhabga putur yetqazding" va hokazo qavlidan gap qilib, "mana silarga islomning asl hukmi" deb ketdingizmi? Keling qani gaplaringizni bir analiz qilsak, uzr, yana hafa qilaman :D
узр, яна хафа киламан... аммо хакни етказишим керак... : )

воиз ёлғончиликдан, авом янглиш тушуниши мумкин бўлган ҳикоялардан тийилиши керак. у Қуръони каримда ва саҳиҳ китобларда кечган фойдали қиссаларни айтиши лозим,
баъзи кишилар, итоатга рағбат бўлсин, деб уйдирма ҳикояларни айтиб беришни жоиз кўрганлар. Ҳолбуки, аллоҳ таоло уз расулига билдирган ҳақиқий ҳодисалар, уйдирма нарсаларни айтишга эҳтиёж қолдирмайди.

Shu o'rinda sizga bitta savol: saytingizda Fiqhul Absat kitobini (http://islom.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=654&Itemid=118) yerlashtiribsiz. Bu kitob qanchalik sahih va ulamolar u kitobning rove'lari haqida nima deyishgan?

замонамиз воизлари, қиссалар, шеърлар, шатҳ ва томот (шаръан ножоиз, асоссиз, лоф) гапларни айтишда давом этмоқдалар. бу хусусларни қуйидаги тарзда танқид қилиш мумкин:
Қиссалар - бидъат. салаф (олимлари) бундан қайтарганлар ва бундай деганлар: «бу на пайғамбаримиз замонларида ва на ҳазрати абу бакр ва на ҳазрати умар замонларида бор эди. бу улкан фитнадан (Ҳазрати усмоннинг шаҳид бўлишларидан) кейин пайдо бўлган. ибн аббос (р.а.) қисса нақл қилингани учун масжиддан чиққанлар. Ҳазрати али басра жомеъсидан қисса айтиб берувчи бир кишини чиқариб юборганлар, кейин Ҳасан басрийнинг ваъзини тинглаганлар ва мамнун бўлганлар. у киши, охират ҳаёти, ўлимни тафаккур килиш, шайтон васвасаси ва шунга ўхшаш зарурий нарсалардан сўзлар эдилар. шаръан талаб зтиладиган ваъз ҳам шудир. ушбу ҳадиси шарифга ҳам мувофиқдир: зикр мажлисида ҳозир бўлмоқ минг ракъат намоздан афзал. илм мажлисида ҳозир бўлмоқ минг беморни йўқламоқдан афзалдир. илм таҳсил қилмоқ минг жанозага шоҳид бўлмоқдан афзалдир. абу зарр (розияллоҳу анҳу) ривоят қилган.

Oka, iltimos, menga (hozircha tez ko'z yugurtirib chiqqanimda topgan narsalarimdan biri edi) quyidagilarni qanchalik sahih va qanchalik haqiqatdan ham ro'y berganligini ko'rsatib bersangiz:

http://islom.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=511&Itemid=114 (men ro'zadorman hikoyasi)

http://muslimaat.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=566&Itemid=1 (o'rgimchak to'ri hikoyasi)

http://muslimaat.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=480&Itemid=103 (kelinchak hikoyasi)


Ёшини яшаб, ошини ошаб бўлган, дунё матоси – ейиш, ичиш, никоҳдек лаззатлардан узилиб қолган кекса кишидан сўрашибди:
– Яшашдан умидингиз қолмагандир, ҳаётдан зериккандирсиз-а?
– Йўқ, аксинча яшашдан умидим катта. Ҳаётдан зерикканимча йўқ.
– Нима учун?
– Олам ажойиботларини эшитиш учун .http://islom.uz/index.php?option=com_content&task=view&id=538&Itemid=114 (o;'n bir yoshli voris)

Bular odamlar ijodimi yo har biri, mubolag'asiz, qo'shimchasiz, ijodsiz bo'lib o'tgan voqealarmi?
шеър айтиш масаласига келсак, ваъзда шеърга кўп ўрин бермоқ хуш кўрилмаган. бу борадаги ояти жалила ушбудир:
шоирларга йўлдан озганлар эргашади. уларнинг (сўз водийларидан) ҳар водийда дайдишларини ва ўзлари қилмайдиган нарсаларни айтишларини кўрмадингизми?! магар иймон келтирган ва яхши амаллар қилган ҳамда аллоҳни кўп зикр қилган кишилар бундан мустасно, («шуаро», 224-227-оятлар).

Endi she'r masalasiga kelsak, birinchidan u oyatda "she'rlarga ko'p e'tibor berilmasin" degan mazmunni qaysi tafsirdan chiqardingiz? U oyatda qanday she'rlar joizu qandaylari nojoizligi haqida ochiqdan ochiq yozilgan. Rasuli Akram (SAWS) hatto masjidda she'r eshitganlari haqida ko'plab sahih hadislar bor. Ko'plab sahobalar, jumladna Abu Bakr Siddiq (RA) va Ali (RA) lar she'r yozishgan. Imom Shofe'iyning she'r devoni mavjud. Endi yuqorida keltirilgan she'rlarda qaysi bir shariatga hilof gap bo'ldi, tushunmadim.

бир ўзларини ханафиймиз деб юрган биродаларни тартибга олмасак вообшем беспредел килиб юборишди... : ))

биттасига шахмат хакида шариат хукмини келтирсанги парво хам килмайди...
биттаси эса дунёдаги катта мазхаб уломалари аъзо бўлган (вахба зухайли, рамазон бутий ва хк) ташкилотни вахобийларники деб тиржайиб турса...
биттаси эса кандайдир шеърлари билан ... : ))

эй, хам-мазхаб биродарлар сизларга нима бўляпти ўзи?
ханафийлар жамоасига доғ тушуряпсизлар...

насихатни тўғри кабул килинглар... аллох учун айтдим...

She'r haqidagi gapingizni tuhsunmadim. O'zingiz Hayrullo hamidovning she'rlarini web sahifangizga joylashtirmaysizmi? Odamlarga qiladigan ta'sirini ko;rmaysizmi? Biror kishi ularni "qandaydir she'rlar" desa siz nima deb javob bergan bular edingiz?

Shahmat masalasida esa ihtilof bor, siz esa ihtilofni qabul qilmoqhci emassiz. Shahmatga ruhsat bergan salaflardan:

Imom Sha'bi (105 yili vafor etganlar), Sa'id ibn Jubayr (tobeinlardan, imom Bag'oviyga ko;'ra), Imom Bayhaqiyga ko'ra esa Hisham ibn Urwan va Ibn Sirinlar ham shahmat o'ynashgan.

Imom g'azzoliy agar odat bo'lib qolmasa, satranj o'ynash muboh deganlar. Ondan sonda o'nashni hatto Imom Yusuf ham joiz deganlar. Iltimos, bir hukm keltirganda "bu masalada ihtilof bor" deb qo'yish esdan chiqmasin birodar :).

Undna tashqari Yusuf al Qarzoviy ham satranjga ruhsat berganlar (islomda halol va harom) va u yerda ihtilof borligini bildirib, satranjni joiz degan salaflar qatoriga Ibn `Abbas, Abu Hurayrah, Ibn Sirin, Hisham bin `Umrah, va Sa`id Ibn Al-Musayyib qo'shib o'tganlar. http://www.islamonline.net/servlet/Satellite?pagename=IslamOnline-English-Ask_Scholar/FatwaE/FatwaE&cid=1119503543132

Undna tashqari ohirgi e'tirozim, bu mavzu bilan (ya'ni ko'ngil sultonlari) Hanafiylikni nima aloqasi bor? Va nima uchun sizdan bo'lak boshqa kim mavzu ochsa darrav ularni tanqid qilib tashlaysizu, o'zingiz hech tanqidlaringizga amal qilmaysiz?

Wassalam

Abu Hurayra
05-25-2008, 10:24 PM
:salam:
Shu o'rinda O'zbekistonda Mustaqillik yillaridan keyinroq Turkiyada turli xil botil so'fi tariqat birlashlalarining homiyligi bilan suratga olingan kinolar haqida bir narsani aytib o'tish o'rinlidir...
Unday filmlar turk bid'atchilarining keyingi avlodlarini uylab topgan yangi turdagi Allohga shirk qo'shishni da'vat qiladigan shaytoniy filmlardir.
Masalan shunday bir filmda(adashmasam "xudoiy yo'l"da, aslida shaytoniy yo'l desa o'rinli bo'lar edi ) bir keksa kishi bilan o'rta yoshdagi kishi yo'lga chiqishadi.
Bir manzilga yetganlarida sovuq ning kuchliligidan ular olov yoqishga qaror qilishadi. Yosh odam har gal uringanda uddalayolmagach. Keksa Shayton obrazi unga: "Sen YO MAHMUUUUUUUD" deb aytsang (Allohdan o'zgadan madad so'rab shirk qilsang) olov yonadi deb o'rgatadi. Keyin haligi yosh odam shunday shirk amalini qilgandagina "yonadi" Mahmud kim deganda palon tugon avliyo bo'lgan deb ertaklarida davom etadi. Shunday ertaklardan ITning Tovog'idan ovqatlangan bir kishi haqida ham aytadi.
Oq shamsiddin haqidagi ertagida. Islomda It tegkan idishni qanqa tarzda poklanishini hamma bilsa kerak. A bu kinoda Ustozdan oddiy Uzr so'rash o'rniga Itni tovog'idan ovqatlanib uzr so'raydi...
Alhamdulillah bunaqa botil narsalarni O'zbekiston TV si ham ko'rsatmay qo'ydi. Hozir faqat buni tijorat maqsadida norasman sotib yurishibdi....

Alloh turli xil shirk amallaridan o'zi eson omon saqlasin. Buni da'vat qilayatganlarga haqni bildirsin, haqni bilib turib qilayatganlarga o'zi kifoya qilsin....

:salam:

AbuMuslim
05-26-2008, 03:28 AM
Abu-Hafiza сизни кимнинг тарафини олишингиз ва нима учун эканлигини биламан... шунинг учун бирон нарса демайман... : )) Тушунамиз... : ))

Шахмат масаласига келсак, албатта баъзи уломалар баъзи шартлар билан рухсат берган бщлиши мумкин, аммо мен мазхаб тарафдори сифатида мазхабимизнинг энг кибор уломалари, ва бошка мазхаб мужтахидларининг фикрларини хам келтирдим...

Энди мазхаб мазхаб дейсизлар-ку, аммо нафс келганда нафсни мукаддам кўйасизлар деб ўйламаган эдим... Сал холис бўлсак яхши бўларди...


...Кўпчилик уламолар: Имом Абу Ханифа, Имом Молик, Имом Ахмадлар шахмат ўйнашни хам харом, дейишган. Имом Шофеъий эса, харом демасалар-да, макрухи тахримий (харомга якин макрух) эканлигини айтганлар. (Ғаззолий шофеъилардан бўлган)

Тобеинлардан Имом Иброхим ан-Нахаий (Имом Абу Ханифанинг устозларидан бири) ва бошка тобеинлар шахмат ўйнаган кишиларга салом бермас эдилар. (Ал-Байхакий, Шуабул-иймон - 5/242)

Cавол
Ассалому алейкум Шайх Хазратлари. Сиздан Шахмат уйини хакида сурамокчи эдим. Холислик сари дастурида Хайрулла Хамидовнинг айтишларича ихтилофли масала экан. Биз баъзида уртокларим билан, Шахмат мусобакаси уюштириб турамиз, хатто Институтдан мусобакаларга хам борамиз. Акл гимнастикаси сифатида адам, амаким лар билан хам уйнаб турамиз. Шариат буйича шунчаки (уртага бирор нарса тикмай) шахмат уйнаш харомми?

Жавоб
(Shayx MSMY) Мазкур нарсаларни кимор тарзда ўйнаса харомлигига хамма уламолар иттифок килганлар. Шахматни намоз ва Аллохнинг зикридан колмай бир оз ўйнашга имом Шофеъийдан бошка барча уламолар рухсат бермаганлар.

Агар юкоридаги мужтахид олимларимизнинг гапларини олмасангизлар ва шахмат ўйнаш учун роса излаб бир икки олимларнинг фикрларини олсангизлар, билмадим...

А так бу хаёт ким нима девотгани ва нималар килиб юрганини билиш учун билр майдон хам...

Эй ханафийлар жамоаси жуда хам узоклашиб кетдингзлар, бунга нима сабаб тарафкашликми... хай майли, Аллох адаштирмасин...

бу маввзуни тарк киламан... чунки хак учун эмас, балки бошка сабаблар учун тарафкашлик килиш авжини олиш учун...
Жавобларингиз бўлса ўзларингизда колаверсин... : )

(шахматга каршилар учун)
ва ассалому алайкум


P.S
Han сизга ёкмасада хакни кабул килишингизни кутган эдим...

Abu-Hafiza
05-26-2008, 05:42 AM
Abu-Hafiza сизни кимнинг тарафини олишингиз ва нима учун эканлигини биламан... шунинг учун бирон нарса демайман... : )) Тушунамиз... : ))

Assalamu alaikum Abu muslim

Birinchidan, salom berilganida alik olish vojibligini endi men o'rgatishimga o'rin yo;qdir birodar.

Ikkinchidan mana nechanchi marotaba meni asossiz tarafkashlikda ayblamoqdasiz. Va yana menga qarshi qandaydir bir jabha olgandek ko'rinasiz. Bu narsalarga esa umuman asosingiz bo'lmasligi kerak, sababini o'zingizga PMda aytaman.

Uchinchidan men sizga aniq qaratilgan savollar qolib, yana gapni chiroylikkina qilib aylantiribsiz. Hanuz yuqorida bergan savollarimga javob kutmoqdaman:

1. Ssilka bergan maqolalarim (sizning saytingizdan olingan maqolalar) bir odamning mubolag'asiz, ijodsiz, qo'shimchasiz boshidan o'tkazgan voqealarmi yoki "ibrat olinsin" deb yolg'on qo'shilgan qissalarmi?
2. Fiqhul Absat kitobini joylashtirgansiz saytingizga, u kitob haqida olimlar nima deyishgan va u kitobning sihhati qandaydir?
3. She'rni ishlatmaslikni "maslahat berdingiz". Holisona ayting, do;stingiz Hayrulla Hamidovga shu maslahatni berganmidingiz va nima uchun o'zingiz she'riy to'plamdan tashkil topgan mavzular ochmoqdasiz?

Nima uchun shu savollarni hammasini "ignore" qilib meni har hil narsalar bilan ayblamoqdasiz? Birodarim. meni tarafkashlikda ayblashdan ko'ra yoki men haqimda ubu gumonlarga borishdan avval men bilan shaxsan gaplashib ko'ring, yahooyim ochiq, manzilni bilasiz. Savollarga esa javobni kutaman.

Шахмат масаласига келсак, албатта баъзи уломалар баъзи шартлар билан рухсат берган бщлиши мумкин, аммо мен мазхаб тарафдори сифатида мазхабимизнинг энг кибор уломалари, ва бошка мазхаб мужтахидларининг фикрларини хам келтирдим...

Endi bilmadim qaysi "merka" orqali ulamolar kiboru kibor emasga ajralishini. Abu Hurayra , Ibn abbos, Ibn sirinlar, Imom Yusuflar kibor emas asg'or bo'lib qolganini bilmagan ekanman. Men sizga bu masalada faqatgina mutaassiblik qilib "AbuMuslim aytdimi, uning qavli harommi, demak harom ekan" degan fikrga kelinmaslik uhcun "masalada ihtilof borligini iltimos bildirib o'ting" degandim holos. MEN BU GAPIM BILAN HEHC KIMNING TARAFINI OLGANIM YO'Q. Qaytaraman, hech kimni.

Энди мазхаб мазхаб дейсизлар-ку, аммо нафс келганда нафсни мукаддам кўйасизлар деб ўйламаган эдим... Сал холис бўлсак яхши бўларди...

Siz nafsingizni muqaddam qo'ymaysizmi? Mayli, bu tortishuv masalasi emas. Men yuqorida aytganimdek, taqvo ishi bilan fatvo ishi FARQLI. Fatvo berayotganda HAR TARAFNiNG FiKRi aytib o'tiladi.


...Кўпчилик уламолар: Имом Абу Ханифа, Имом Молик, Имом Ахмадлар шахмат ўйнашни хам харом, дейишган. Имом Шофеъий эса, харом демасалар-да, макрухи тахримий (харомга якин макрух) эканлигини айтганлар. (Ғаззолий шофеъилардан бўлган)

Тобеинлардан Имом Иброхим ан-Нахаий (Имом Абу Ханифанинг устозларидан бири) ва бошка тобеинлар шахмат ўйнаган кишиларга салом бермас эдилар. (Ал-Байхакий, Шуабул-иймон - 5/242)

Men bu narsaga qarshi ubu narsa dedimmi? Men sizga FAQATGINA bu masalada IJMO YO'QLIGINI aytib o'tdim holos.

Cавол
Ассалому алейкум Шайх Хазратлари. Сиздан Шахмат уйини хакида сурамокчи эдим. Холислик сари дастурида Хайрулла Хамидовнинг айтишларича ихтилофли масала экан. Биз баъзида уртокларим билан, Шахмат мусобакаси уюштириб турамиз, хатто Институтдан мусобакаларга хам борамиз. Акл гимнастикаси сифатида адам, амаким лар билан хам уйнаб турамиз. Шариат буйича шунчаки (уртага бирор нарса тикмай) шахмат уйнаш харомми?

Жавоб
(Shayx MSMY) Мазкур нарсаларни кимор тарзда ўйнаса харомлигига хамма уламолар иттифок килганлар. Шахматни намоз ва Аллохнинг зикридан колмай бир оз ўйнашга имом Шофеъийдан бошка барча уламолар рухсат бермаганлар.
Endi bu javobga e'tibor bering. O'yinni o'zini hazrat haorm deyatganlari yo'q. Siz ham shu tarz tutishingiz shart edi. Undna tashqari siz tanbeh berayotgan odamlaringiz shahmatni qimor qilib o'ynashiptimi? Yo shahmat ularni ibodatdan olib qo'yganini ko'rdingizmi?

Агар юкоридаги мужтахид олимларимизнинг гапларини олмасангизлар ва шахмат ўйнаш учун роса излаб бир икки олимларнинг фикрларини олсангизлар, билмадим...

Ohhoooo sal o'pkangizni bosing taqsir. Mujtahidlar qaydayu siz qayda. Sizga iltimosim, taassubni tashlangde, holis javoblar bering.

А так бу хаёт ким нима девотгани ва нималар килиб юрганини билиш учун билр майдон хам...

Эй ханафийлар жамоаси жуда хам узоклашиб кетдингзлар, бунга нима сабаб тарафкашликми... хай майли, Аллох адаштирмасин...

бу маввзуни тарк киламан... чунки хак учун эмас, балки бошка сабаблар учун тарафкашлик килиш авжини олиш учун...
Жавобларингиз бўлса ўзларингизда колаверсин... : )

(шахматга каршилар учун)
ва ассалому алайкум


P.S
Han сизга ёкмасада хакни кабул килишингизни кутган эдим...

Allohdan qo'rqing birodar. Men hali sizni hehc narsada ayblamadim. Siz bo'lsa asossiz, dalilsiz meni tarafkashlikda ayblamoqdasiz. Nasihatlarni qabul qilasiz, deb o'ylasam hammani bir narsalarda ayblab ketdingiz. Holislikka chaqirar ekansiz, vasatiylikka chaqirar ekansiz, o'zingizni bir o'rnak qilib ko'rsatsangiz yomon bo'lmas edi. Undan tashqari, mavzu "ko'ngillar sultoni" ekan, u mavzuni shaxmat-u hanafiylikka burgan kim taqsir? Endi bir narsani tanqid qilmoqchimisiz, o'zingiz ham tanqidlarni qabul qiling birodarim.

Wassalamu alaikum

PS: Shaxmatga kelsak, shaxsan men shaxmat o'ynamayman va o'ynalmasligi kerakligi tarafdoriman. Ammo o'ynayotgan bir kishini ko'rsam, agar shahmat uni ibodatdan qaytarmayatgan bo'lsa yoki harom aralashtirmayatgan bo'lsa "o'ynama, bu harom" deb aytay olmayman.

Han
05-26-2008, 06:47 AM
Максади илмда юксалмок...

Замонининг улуги "Азиз Махмуд Худоий",
Каромат ахли булиб, улуг авлиё эди.

У минг беш юз кирк бирда "Шарафликочхисор"да,
Таваллуд килган лекин, хаёт сурган "Бурса"да.

"Мухаммад Уфтода"дан файз олиб бир хайли,
Тасаввуфда етилиб, булди улуг бир валий.

Кейинрок Ускудорга кучиб утган бу улуг зот,
Истанбулнинг халкини йилларча килди иршод.

Хофиза кучиданки укиса бир нарсани,
Тушуниб, ёд оларди тезда шу масалани.

”Тафсир” ва ”Хадис” каби илмнинг хар шохида,
Улуг олим булганди хануз ёшлик чогида.

Устоди "Нозирзода", унинг камол топганин,
Куриб, муовинликка ёнига олди, амин.

Зохирий илмларда булганди олим, факат,
Тасаввуф илмига хам киларди куп илтифот.

"Муслихиддин афанди" исмли бир валийнинг,
Сухбатига борубон файзиёб булди унинг.

Устоди Нозирзода, борганда Здирнага,
Йигирма саккизида у хам борди у ерга.

Нозирзода шахарга ташриф килганида илк,
Киска муддат айлади даргохда мударрислик.

Кейин кози булибон Шомга, сунгра Мисрга,
Азиз Махмудни хам элтди ёнида бирга.

У ерда Хилватия улугларидан булган,
Дарс олди "Каримиддин" исмли бир устоздан.

Ллекин у бу зотлардан олган илмига туймай.
Бу йулда ундан хам куп илм истарди тинмай.

Шундай зот излардики, "комил" булсин ул киши.
Унинг химмати ила тамом булсин шу иши.

Уттиз уч ёшлигида Азиз Махмуд нихоят,
Устоди Нозирзода, Бурсага килди даъват.

"Фарходия" номида бир илм масканига,
Келибон, мударрисликка бел боглади уч сана.

Лекин бир муддат сунгра вафот этгач устози,
Азиз Махмуд тайинан Бурсага булди кози.

Бурсада йиллар йили козилик килди факат,
У яна ахтарарди тасаввуфда бир устод.

Шу козилик ишида юрганида шу холча,
Кутилмаган туш курди, ётганида бир кеча.

"Жаханнам"ни курганди, шиддатли оловланган.
Таниганди биттасин олов ичра куп ёнган.

Куркувдан сапчиб туриб тогдан кетди ишига.
Уша куни «галати даъво» келди ишига.

Ушбу даъво сабабли килмай куйди козилик.
Зеро ахтарганини топганди энди ортик.

давоми бор...

Han
05-26-2008, 08:54 AM
Галати даъво

Хазрати Уфтодани таниган факир бири,
Каттик орзу киларди бир бор хажга боришни.

Чунки у бу тоатни истарди ихлос ила.
Бора олмаган сайин гамга ботарди тула.

Яна бир йил шу йусин хажга боролмаганда,
Хафа булиб ёрилди хотинига у банда:

«Эшит, бора олмасам, келаси йил хажга гар,
Унда талоксан, мени куймагин уйга зинхор.»

Бир неча кун колганди хаж вактига нихоят,
Яна кисса панд берди, гуссага ботди гоят.

Чора топмай холига “хазрати Уфтода”га,
Ёлворди: «Бу хусусда бир йул курсатинг менга».

Айтдилар: «Махмад дада чикаргай хожатингни».
Гадо бориб ул зотга тукди дарду гашини.

Факирга: «Юм кузингни!» деганда Махмад дада,
Юмиб очди, курдики иккиси хам Маккада.

Гадо "Махмад дада"нинг кароматидан яна,
Хаж килиб, бир зумда кайтиб келди уйига.

Эшигин кокиб, айтди: «Бери чиккин эй хоним!
Бу йил мана хаж ишин насиб килди Аллохим.

Хаммадан аввал кайтиб келдим мана Каъбадан.
Кара, сенга совгалар келтирдим у балдадан».

Ишонмади хотини, деди: «Беш кун ичида,
Хажга борилурми вой, хийла бор бу кишида.»

Эрин уйга куймасдан эшик ёпди юзига.
Эртасига бу ишни арз айлади козига.

“Азиз Махмуд Худоий” кози эди у кезда.
Тинглаб куриб хотинни, эрин чорлатди тезда.

Келганида суради: «Кайда булдинг беш кеча?
Кара, завжанг шикоят килмокда сендан бунча.»

Факир деди: «Жанобим, хажга бориб келдик биз.
Бу борада гувохим Махмад дада шубхасиз.»

Кози Махмад дадани чакирди махкамага.
Савол котди: «Хуш, нима дейсан, энди бу гапга?»

У хам тафсилотини айнан килганида арз,
Кози хайратдан котиб, уйлаб колди бир нафас.

Айтди: «Хафталар олса, битта хожи сафари,
Беш кунда хеч мумкинми, бориб келиш хаж сари?»

Махмад дада айтдиким: «Жанобим, лаъин шайтон,
Бир зумда олисларга борар, бу маълум, аён.

Шундай "валий зотлар" хам борки ушбу замонда,
Узок масофаларга бориб-келур бир онда.

Айникса у шайтонким, аллох душмани булса,
Бир зумда олисларга бориши кобил булса,

Унда Хак дусти булган авлиёдан бир инснинг,
Бу харика ишлари нечун мумкин булмасин?»

Huzuri
06-16-2008, 06:16 AM
Қулдан олинган сабоқ

Шақиқи Балҳий раҳматуллоҳи алайҳ, ёшлик чоғларида тижорат билан шуғулланарди. Шу йилларда Балх шаҳрида қийин очарчилик бўлган эди. Очарчилик туфайли халқнинг ҳаддан зиёд тинкаси қуриган, юзлари сўлган ва ҳеч кимнинг юзида табассум кўринмас эди. Шақиқи Балҳий ҳазратлари ҳам ўзининг аҳволидан ғамгин эди. Бир куни кўчада кайфи чоғ, жуда хурсанд бир қулга дуч келди. Қулнинг бундай хушчақчақлиги, баланд кайфияти диққатини тортди, ҳатто қизиқиб ўз-ўзига: "мана бу қул шундай замонда қандай қилиб бунчалик севинчли бўла олади?" деб ҳам қўйди. Кейин ёнига яқинлашиб: "Шундай қаҳатчилик пайтида ҳамма дардли бўлсаю, сен жуда хурсанд кўринасан, ажабо ҳикмати нима бунинг?" деб сўрадилар. Қулнинг жавоби оддий бўлиб: " Мен нимага хафа бўлай? Менинг жуда бадавлат, бой хўжайиним бор. Ҳамда шафқатли, марҳаматли ва роса саҳий киши. Шундай хўжайиним бўлсаю, йўқчиликни нимага дард қилай ўзимга?" деб айтиб қўяқолди. Шақиқ бу жавобни эшитиб: "Аллоҳим, ё Раббий! Мен умримда бундай яхши сўз эшитмадим. У қул, ўзига ўхшаган ожиз бир бандага орқа суяб, нумид бўлмайди. Менинг эса раббимга уники қадар ишончим ва таваккулим йўқ " деб, шунчалик йиғладики оққан кўз ёшларидан сақоллари намланди.