View Full Version : Namoz nima?
Masanori
10-17-2007, 12:36 PM
Nega arablar "salot" suzini ishlatadiyu. biz va forslar namoz deymiz? Qayerdan paydo bulgan bu suz? Nima deb tarjima qilamiz?
satik
10-17-2007, 12:49 PM
NAMAZ
Prayer; spec. the ritual prayers prescribed by Islam to be observed five times daily. Cf. NAMAZ-E-JANAZA n.
This is the usual word in non-Arabic-speaking countries of the former Ottoman and Mughal empires; in other Islamic countries the standard word is alt (see SALAT n.). Both words are found in English-speaking contexts.
1625 R. WITHERS in S. Purchas Pilgrimes II. ix. 1606 Such men as are Free,..that can say the Namaz [may be witnesses]. 1734 N. TINDAL tr. D. Cantemiru Hist. Growth & Decay Othman Empire 102 Mahomet [II]..goes in a triumphal procession to Sancta Sophia, and there orders the Ezan..to be sung, and Namaz to be perform'd. 1788 GIBBON Decline & Fall VI. lxviii. 506 Mahomet the second performed the namaz of prayer and thanksgiving on the great altar. 1806 A. PLUMPTRE tr. F. C. H. L. Pouqueville Trav. Morea, Albania xvi. 166 At top was an alcove, and an oratory.., in which the sultana said her namaz or prayers. 1813 J. FORBES Oriental Mem. III. 124 Ablutions, called the wazzoo, preparatory to the namauz, or prayer. 1839 M. TAYLOR Confessions of Thug I. iv. 69 We follow the blessed precepts of our prophet; we say our Namaz five times a day. 1900 ‘ODYSSEUS’ Turkey in Europe v. 202 Every Namaz consists of two or more repetitions of a ceremony called Rikat (literally ‘prostration’). 1932 R. KIPLING Limits & Renewals 209, I say: ‘God save the King.’ Is that good namaz (prayer)? 1993 V. SETH Suitable Boy (1994) II. 127 People kneel down in a wave to pray to God. Five waves each dayone for each namaazripple across the globe. 2002 Statesman (India) (Nexis) 6 May, Leave is given to perform namaz during office hours.
[1615 G. SANDYS Relation of Iourney I. 54 They are commanded seven times a day to resort vnto publike prayers: the first assembling is called Timgil-namas, which is two houres before day: the second Sabah-namas, at day breake.] 1668 P. RYCAUT Present State Ottoman Empire 2 xxiii. 159 And yet that Friers and others of the Roman Church obliged to their office, as the Turk to his Namas, should perform it so perfunctorily. 1683 J. PHILIPS tr. G. J. Grelot Late Voy. to Constantinople 205, I shall not hear repeat the words of the Prayer..lest any one finding the Namas or Turkish Prayers [Fr. le Namas ou la priere des Mahometans] in our Relations, and getting them by heart, should afterwards be heard to repeat them. 1994 News India (Nexis) 7 Jan. 18 He..argued that the namaas should be held thrice, not five times a day. 2000 Summary of World Broadcasts Pt. 2: Central Europe & Balkans (B.B.C.) (Nexis) 20 Mar. EE/D/3793/C Pristina's mosques were too small to accommodate all those who wanted to say the namas.
1978 Jrnl. Asian Stud. 37 624 The marginal Hindus' sacred threads and pollution rituals were matched by the Muslims' skull caps, beards, and more scrupulous observance of namaj. 2002 United News Bangladesh (Nexis) 3 Nov. The central bank and all scheduled banks will remain open from Saturday through Wednesday from 9am to 3pm with a 15-minute break for namaj from 1:15pm.
http://dictionary.oed.com/cgi/entry/00320825?single=1&query_type=word&queryword=namaz&first=1&max_to_show=10
Falcon
10-17-2007, 01:07 PM
Menda ham namoz haqida savollar bor edi:
Nega aynan 5 mahal namoz o'qiladi?
Nega aynan 2+2 rakat Bomdod, 4+4+2 rakat Peshin va hokazo rakatlar o'qiladi?
Nega bomdod bilan peshinni orasida vaqt kattayu, asr bilan ishagacha bo'lgan namoz paytlarini oralig'i ancha yaqin?
savollaringizni quyidagi savollarga o'xshatdim
nega yer shari dumaloq, nega osmonda yulduzlar bor? nega odamni kallasi bitta, nega men menman?
ha shu Alloh yaratganda shunday qilib, namoz o'qish tartibini ham, vaqtlarini ham Alloh belgilab bergan, shu...
Falcon
10-17-2007, 02:07 PM
haa, Fathulla Gulen deng , o'zi asl maqsadiz ham shu edi shekilli, aynan shunday javob kutib turgan ediz, va darrow shu odamni maqolalaridan keltirmoqchi ediz (albatta bu meni fikrim)
bu yerda adashmasam Ruku' , Sajdalarning ma'nosi berilgan, lekin aynan sizning savolingizga ham javob bor ekanmi?
keyin men hech qachon namoz harakatlarini mehanicheskiy povtoreniye demagan bo'lar edim, Alloh asrasin bunday deyishdan
Alloh va Rasuli saw nima buyursalar "eshitdik va itoat etdik" deguvchilardan bo'lishga nima yetsin, sahobalar kabi...
nega unday ekan, nega bunday ekan deyavermasdan
Unique
10-17-2007, 02:40 PM
haa, Fathulla Gulen deng , o'zi asl maqsadiz ham shu edi shekilli, aynan shunday javob kutib turgan ediz, va darrow shu odamni maqolalaridan keltirmoqchi ediz (albatta bu meni fikrim)
nega unday ekan, nega bunday ekan deyavermasdan
:rolleyes:
Men ham shu savollarga qiziqaman. Kimdan so'rasam bo'larkin?
Hazrati Alisher Navoiy:
Bilmaganni so'rab o'rgangan olim,
Orlanib so'ramagan o'ziga zolim.
mana (http://www.tolueislam.com/Parwez/skn/SK_12.htm) shu linkda salat bilan namaz haqida aytib o'tilibdi. Lekin to'gri yoki noto'griligini bilmadim.
Falcon
10-17-2007, 04:15 PM
Agarda meni fethullahci deb o'ylasangiz, qattiq adashasiz. Lekin u kishini hurmat qilaman, va uning fikrlari menga yoqadi. Siz nimadadur uni ayblayotgandek tuyuldi menga, shunday emas mi?
U odamni men qoralamayman, ayrim ishlari borki maqtovga sazovor, ammo ayrim g'oyalari noto'g'riroq tuyuladi menga
Falcon, uzr, savolim aslida umuman "namoz nima" manosida edi, yani namoz va uning o'qish jarayonidagi har aspektlarini(falsafiy, tehnik, tibbiy va hk) inobatga olgan holda tushuntirib berishni so'ragan edim. Bazi javoblarni yuqoridagi manbalardan topdim, lekin haligacha savol ochiqligicha qolayapti: Namoz nima?
haaa, shunday dengda, endi o'zizga keldiz, namoz nima? deng, hadeb binnasalar deb odamni boshini qotirmasdan
AbdurRahman
10-17-2007, 05:11 PM
Namoz nima degan savolga turli xil javob berish mumkin. Ammo eng to'g'risi , namoz bu Alloh taolo farz qilgan hamda Islomning 2-arkoni bo'lgan ibodat amali. Alloh taolo kuniga 5 marta ma'lum vaqtlarda namoz o'qinglar deb buyurgan va biz bu buyruqqa bo'ysunamiz.
AbdurRahman
10-17-2007, 05:39 PM
Menda ham namoz haqida savollar bor edi:
Nega aynan 5 mahal namoz o'qiladi?
Nega aynan 2+2 rakat Bomdod, 4+4+2 rakat Peshin va hokazo rakatlar o'qiladi?
Nega bomdod bilan peshinni orasida vaqt kattayu, asr bilan ishagacha bo'lgan namoz paytlarini oralig'i ancha yaqin?
Chunki, Alloh buyurgan va Muhammad sallallahu alayhi wa sallam shunday o'qishlikni ko'rsatganlar.
Inspiredmind
10-17-2007, 06:14 PM
Agarda meni fethullahci deb o'ylasangiz, qattiq adashasiz. Lekin u kishini hurmat qilaman, va uning fikrlari menga yoqadi. Siz nimadadur uni ayblayotgandek tuyuldi menga, shunday emas mi?
Falcon, uzr, savolim aslida umuman "namoz nima" manosida edi, yani namoz va uning o'qish jarayonidagi har aspektlarini(falsafiy, tehnik, tibbiy va hk) inobatga olgan holda tushuntirib berishni so'ragan edim. Bazi javoblarni yuqoridagi manbalardan topdim, lekin haligacha savol ochiqligicha qolayapti: Namoz nima?
Darvesh,
bilasizmi shu O Hayyamni bir so'zi bor yani.."Ya molyus' ALLAHa ponyat' ne pitayus'" degan.. bunday savollar menda bo'lgan va bo'lib tyradi goho, lekin nimagir ko'p ommadan so'ramayman...va tepada Falcon singlimiz to'g'ri aytdi...nimaga nima uchun degan savollarni kam kilsak yaxshi bo'ladi, chunki bu OLLOHni ishi , a insonni oylab topgan ishimas.
johnny_80
10-17-2007, 06:21 PM
Agarda meni fethullahci deb o'ylasangiz, qattiq adashasiz. Lekin u kishini hurmat qilaman, va uning fikrlari menga yoqadi. Siz nimadadur uni ayblayotgandek tuyuldi menga, shunday emas mi?
Falcon, uzr, savolim aslida umuman "namoz nima" manosida edi, yani namoz va uning o'qish jarayonidagi har aspektlarini(falsafiy, tehnik, tibbiy va hk) inobatga olgan holda tushuntirib berishni so'ragan edim. Bazi javoblarni yuqoridagi manbalardan topdim, lekin haligacha savol ochiqligicha qolayapti: Namoz nima?
Savolizga javob oldizmi birodar? yoki yanada batafsilroq javob kerakmi?
Glance
10-17-2007, 06:31 PM
Postlar thread mavzusidan sal chetlashib boshqacha tus olibdi. Aslida Masanori nega "solah" so'zini biz "namoz" deymiz dedilar.(to'g'ri tushungan bo'lsam). Bu savolga javobni men ham bilmayman, :D shunaqa tarjima qilishgandurde. :) Wallohu a'lam.
Darvesh, boshqa userlar etib o'tganidek, namoz o'qish tog'ridan to'gri Allohning buyrug'i bo'lgan, necha rakaatni qanday o'qishni ham payg'ambarimiz Muhammad SAW Allohning amri ila bajarganlar.
"Me'roj voqeasi" hammaga ma'lum. Bilsangiz kerak aslida namoz 5 rakaat emas, undan ancha ko'p miqdorda farz qilingan edi. Ammo payg'ambarimiz Muhammad SAWni ummatngiz buni bajara olmaydi deya Allohning huzuriga qaytarishgan. Bora-bora namoz 5 waqt miqdorigacha tushgan. Shunda ham ularni qaytarishganda: "Rabbimdan uyalaman" deganlar.
Demak har narsani bilguvchiroq Alloh. Bilaman bunday javob Sizni qoniqtirmaydi. Lekin har doim ham har narsaga javob topa olmaymiz.
Sahih ma'lumotlar topsangiz, biz bilan ham baham ko'rasiz deya umid qilaman.
B.TURKISTANI
10-17-2007, 09:41 PM
Menda ham namoz haqida savollar bor edi:
Nega aynan 5 mahal namoz o'qiladi?
Nega aynan 2+2 rakat Bomdod, 4+4+2 rakat Peshin va hokazo rakatlar o'qiladi?
Nega bomdod bilan peshinni orasida vaqt kattayu, asr bilan ishagacha bo'lgan namoz paytlarini oralig'i ancha yaqin?
Aqiydani puhta biladigan, fiqh ilmidan habardor inson shu savolni bermoqdami?
Nima uchun bomdodni sunnati va farzi 2 rakatdan deb savolni berib bunday savollarni berib bo'lmasligini biladiganm odam shunday demoqdami??? Tushunmadim:)
Darvesh o'zingizmisiz?
Falcon
10-17-2007, 10:22 PM
Aqiydani puhta biladigan, fiqh ilmidan habardor inson shu savolni bermoqdami?
Nima uchun bomdodni sunnati va farzi 2 rakatdan deb savolni berib bunday savollarni berib bo'lmasligini biladiganm odam shunday demoqdami??? Tushunmadim:)
Darvesh o'zingizmisiz?
mayli, qo'ying, odamlarni uyaltirmaylik, shu postni darveshni o'rniga boshqa bir odam ularni nomidan kirib post qildi deb faraz qilamiz :)
Shunchalik ham qo'pol bo'ladimi-a?
Islom bilan nisbatan yaqinda jiddiyroq shug'ullanmoqchi bo'lgan, uning rukunlarini astoidil bajarmoqchi bo'lgan odamlarda bunday savollarning tug'ulishi tabiiy emasmi?
Qani jikmat bilan gapisrish? Qani dindagi halimlik? Da'vat qilishni o'rniga, odamni bezdiradigan "xushmuomala" gaplarizni yig'ishtirib avvalo o'zlariz borib islomni yaxshiroq o'rganib kelinglar.
Salomat bo'linglar.
Darvesh, 11-postda qisqa, lo'nda qilib ko'rsatilgan javob. Agar yanada chuqurroq javob istasangiz, qidirib ko'rishim mumkin : )
on: Mavzu "namoz" soz'zining lug'aviy kelib chiqishi haqida, addashmasam. qattan kelib chiqqanini men ham bilmayman. to'g'risi qiziqmaganmanam. endi tarjima qilishgandurde, yoki tom yangi tushuncha bo'lgani uchun ixtiro qilishgandur.
masalan - "Anor" so'zi:
nega "Anor"? "Aner", "Anera" yoki "Agalabugala" emas?
endiii shundo qabul qilinganda.
asosiysi o'zimni javobim o'zimni qoniqtirdi :-D
Musofirbek
10-17-2007, 11:59 PM
Nega arablar "salot" suzini ishlatadiyu. biz va forslar namoz deymiz? Qayerdan paydo bulgan bu suz? Nima deb tarjima qilamiz?
Man tilshunos emas man ku .
Mani fikrim , arablar "Solah" deyishi,
forslar "Namoz" deyishini sababi Hoh arab tilida bolsin hoh fors tilida bolsin so'zlar ma'noda birhil bo'lsa ham
lekin bir biridan talaffuzida ajralib turishi kerak ,
agar haaamma sozlar bir hil bo'lsa uni arab tili yoki fors tili ekanini qattan bilamiz ..
Namoz ham shunday har bir millatda talaffuzda ajralip qolgan so'zlardan bo'lsa kerak.
Huddi " Vudoo " arablar, " Abdest" turklar , "Tahorat" uzbeklar .."Omovenya" ruslar va hkz...ajralib qolgan kabi ...
Tagin biilmadim
Wallohu alam
Masanori
10-18-2007, 04:27 AM
Namoz forsiy suz, nega aynan bu suzni ishlatamiz? Balki, namoz asl zardushtiylar dinidan qolgan atamadir?
Abu-Hafiza
10-18-2007, 06:39 AM
Namoz forsiy suz, nega aynan bu suzni ishlatamiz? Balki, namoz asl zardushtiylar dinidan qolgan atamadir?
Namoz-forslarning ibodatining nomi bo'lishi mumkin. Yani ibodatning ismi forschada "namoz" deb atalgan bo'lishi mumkin (bu o'z fikrim). Bu yerda "so'z" emas, balki uning mohiyati, odamlar orasida nima deb tanilihsi rol o'ynagan menimcha.
Fors tilining esa hususan O'rta Osiyoga va Indo-pokistonga ta'siri kuchlik bo'lganidan bizda fors tilidagi atamalar kelgan. Masalan bizda namoz nomlar ham, bomdod, peshin, shom, hufton, har biri fors atamalaridir. Bizda hatto yaqinlargacha niyyat qilayotganda odamlar "niyyat kardam biguzoram..." deb niyyat qilishar edi.
Yani forslarda nima uchun "solah" so'zini "namoz" deyishadi bilmaymanu, lekin o'zbeklarda aynan namoz so'zi ishlatilishi-bu forst tilining bizdagi ta'siridan bo'lsa kerak. Wallohu a'lam.
Darvesh, namozning albatta hikmati bordir, albatta jismoniy foidalari, ruhiy foidalari bordir, ammo biz namoz o'qishni Alloh buyurgani uchun o'qiymiz. Boshqa foidalari bo'lsa yonida nur ustiga a'lo nur ama masalan namozning hech qanday jismoniy foidasi bo'lmasa edi biz namozni o'qimasdik, degan hulosaga kelinmaydi.
Namoz-Allohga qulligimizni bildiradigan eng katta omildir. Allohga bo'yin bukamiz, Allohning buyukligini tasdiqlab, o'zimiz uning oldida qanchalik past, kichikligimizni bildirib sajdaga boramiz. Duo qilamiz va hokazo. Allohga eng yaqin bo'lgan payt bizning namozdagi sajda holatimizdadir.
Royal
10-18-2007, 07:14 AM
Menda ham namoz haqida savollar bor edi:
Nega aynan 5 mahal namoz o'qiladi?
Nega aynan 2+2 rakat Bomdod, 4+4+2 rakat Peshin va hokazo rakatlar o'qiladi?
Nega bomdod bilan peshinni orasida vaqt kattayu, asr bilan ishagacha bo'lgan namoz paytlarini oralig'i ancha yaqin?
bi eshitgandim, savol sorashniyamn ozig ayrasha qoidasi bor dip, bu haisdayam kegan....uahshiroq bilganlar yanada togrilsahvorishar...
Savol soraganda osha savolga togri va tola javob olip va osha savol javo
bini ozing tola holda tushuna olishinga kozing yetsa soragin...bomasa sukut saqla !!!
P.S. tushunip tushunmasdan ba'azi savollarda shirk gapirip qoyish mumkin, ehtiyot bolish kerak...
P.s.1 Huddi shunaqa savol soriyman dip: Vovochakayam Otasidan sorapti: Ada, nime Onamga uylangansiz??? - Eeeee, sanam hayron bovotsanmi ???
bello
10-18-2007, 09:10 AM
kelinglar shu sozni arabchasiga "salah" deya qolaylik hindiston, indonesiya va malaysiyadagi noarab musulmonlar singari
qisqasi ...insonnning eng asosiy muqqadas tana organi kalla(bosh( qismi bolgani singari iymonning ham, boshi (kallas) namoz yani salah dur burodarlar
agar sizlar togdan kelib man bogdan kelayotgan bolsan oldindan uzur >>>:D
Mr. Putin
10-18-2007, 05:05 PM
Namoz-forslarning ibodatining nomi bo'lishi mumkin. Yani ibodatning ismi forschada "namoz" deb atalgan bo'lishi mumkin (bu o'z fikrim). Bu yerda "so'z" emas, balki uning mohiyati, odamlar orasida nima deb tanilihsi rol o'ynagan menimcha.
Allohni biz Hudo deyishimiz ham shunga ohshagan narsadir. Ya'ni Hudo bu forscha sozdir. Balki Islom kelishidan oldi ham bu soz mavjud bolgandir. "Hudoga shukr" deganda biz Allohni nazarda tutamizku, ya'ni iyaga bogliq.
Mr. Putin
10-18-2007, 05:10 PM
Aziz do'stlar quyida Shayh Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf hazratlarini namoz va uni ahamiyati togrisidagi chiqargan maqolalaridan keltiraman. Bu maqolani men anchadan beri ozimda saqlap kelyapgan edim. Agar qidirsela silar ham uni www.islom.uz saytidan inshaoloh topasilar. Men bir paytlar bu maqolani u erdan olganman. Bu maqolani oqib chiqqanilardan keyin namoz haqidagi kop savollarga javob olasilar degan umiddaman.
Хаммамиз намоз диннинг устуни эканини, мўминнинг меърожи эканини яхши биламиз. Бу улкан ибодатнинг кадр кимматини ва фазлу баракотини хам яхши биламиз.
Шу билан бирга намознинг ахкомлари кўплигини ва амаллари ўта дакиклигини хам тўла англаб етмогимиз лозим. Уларни англаб етиш билан бирга илмий асосда ўрганмогимиз ва хаётимизга татбик этмогимиз хам лозим.
Намознинг кадри улуг, ахамияти буюклигидан хам хадис ва фикх китобларимизнинг энг кўп кисмини айнан намоз хакидаги ривоятлар ва ижтиходлар тўлдирганидан хам билиб олсак бўлади. Хатто юртимизнинг улуг олимларидан бири Мухаммад ибн Наср ал-Марвазий рахматуллохи алайхи «Таъзими кадарис Солати» - Намознинг кардрини улуглаш деган икки жилдли катта китоб ёзган эканлар.
Намоз ибодати бир кунда беш марта фарз килинган бўлиши билан бирга намоз ва унга алокадор нарсалар мўмин банданинг онадан тугилишидан бошлаб то бу дунёни тарк этгунича бирга бўладиган нарсасидир.
Бола тугилиши билан унинг кулогига намозга айтиладиган азон айтилади. Бола хали эсини танимай туриб ўз атрофидаги кишиларни намоз ўкиётганларини кўради. Бир оздан сўнг ўзи хам намоз ўкиганларга таклид килишни бошлайди.
Кейинчалик, балогатга етганида кунига беш вакт намоз ўкимоги фарз бўлади. Банда фарз намозларга кўшиб суннат намозларни хам ўкийди. Бу амалнинг хузурини ўзида алохида завк билан хис этган кишилар эса нафл намози хам ўкишга ўтадилар.
НАМОЗНИНГ ФАРЗЛИГИ ВА УНИНГ ФАЗЛИ ХАКИДА
Намоз арабчада «Салот» дейилиб, лугатда яхшиликка дуо маъносини англатади.
Шариатда эса: «Такбир ила бошланиб, салом бериш ила тугайдиган махсус шартлари бор гаплар ва ишлар намоздир».
Намоз Исро кечасида Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васалламнинг хижратларидан олдинрок фарз бўлган.
Беш вакт намоз фарзлиги Куръонда хам, Суннатда хам, Ижмоъда хам кайта-кайта таъкидланган.
Намоз балогатга етган хар-бир мусулмон учун фарз айндир. Хар ким ўзи учун намоз ўкимоги фарздир. Ким намозни инкор килса, Исломдан чикиб, кофир бўлади.
НАМОЗНИНГ ШАРИАТГА КИРИТИЛИШИ ХИКМАТЛАРИ
Намоз, калимаи шаходатдан кейинги энг улуг фарз хисобланади.
У банда Аллохнинг сон-саноксиз неъматларига шукр келтириши учун шариатга киритилган бўлиб, унинг диний, тарбиявий, шахсий, сиххий, ижтимоий ва бошка катор фойдалари жуда кўпдир.
Аввало намоз банданинг Аллох билан богланиш воситасидир.
Унда банда Аллох билан ёлгиз колиб, У зотга муножот килади, барча дардларини тўкиб солиб, рухий, маънавий лаззат олади.
Бу дунёда хаёт кечираётган одамнинг ўзига яраша дарди хасратлари бўлади. Уларни бошка одамларга айтса, ёрдам олса бўлмаслиги мумкин, колаверса, улар сирини бошкаларга фош килиб, дард устига чипкон бўлишади. Дард хасратни Аллох таолога айтилганда эса, Аллох ёрдам беради ва сирни фош килмайди. Энг ози банда дардини тўкиб солиб хузур килади.
Намоз ўкиш билан банда ўзининг барча ишларини Аллох таолога топширади. Банда ўз намози ила ўзига омонлик, хотиржамлик ва нажот тилайди.
Иккинчидан намоз ютуклар ва нажот йўлидир.
Намоз хато ва гунохларни ювишнинг энг ишончли йўлидир.
Намоз доимо ўз эгасига кўплаб шахсий фойдалар келтиради.
Намоз намозхонни Аллохга якин килади, унинг иродасини мустахкамлайди. Факат Аллохдангина иззат талаб килишга ўргатади.
Намоз инсонни бу дунё матохларидан ўзини юкори тутишга ўргатади.
Намоз ўз эгасига мислсиз нафсоний рохат ва рухий фарогат касб этади.
Намоз ўкийдиган одам, гафлат уйкусидан кутилиб ушбу хаётдаги ўз масъулиятини сидкидилдан адо этадиган бўлади.
Намоз кишига интизомли бўлишни, хамма ишларни тартибли равишда йўлга кўйишни, вактни тежаш ва тартибга солишни ўргатади.
Намозхон одам хилм, хотиржамлик, шошилмаслик, викорли, сабр каби кўплаб шахсий сифатларга эга бўлади.
Намоз ўз эгасини юксак инсоний фазийлатларга, эга бўлишига, турли разийлатлардан холи бўлишга олиб боради.
Учинчидан, намознинг намозхонлар жамиятига келтирадиган фойдалари хам жуда кўпдир.
Маълумки, намозни масжидларда жамоат билан ўкиш афзалдир.
Жамоат билан намоз ўкиш намозхонлар орасидаги ижтимоий алокаларни мустахкамлайди. Куч жамоатда эканини англатади. Ижтимоий богланиш, хамкорликни кучайтиради.
Жамоат намози кишилар ўртасида тенгликни намойиш киладиган мухим омилдир. Намозда ким бўлишидан катъий назар, бир жойда, бир сафда туради, бир хил амални бажаради ва бир Аллохга банда эканликлари изхор килинади.
Жамоат намози мусулмонларнинг сафлари бир, гап сўзлари бир эканини кўрсатади.
Намозда жамоат шаклида имомга бўйсиниш, бир максадга йўналиш кўринишлари номаён бўлади.
Жамоат намози оркали мусулмонлар бир бирлари билан танишиб, унсу улфат ортдирадилар, яхшилик ва такво йўлида хамкорлик килишга одатланадилар. Улар жамоат намози туфайли бир-бирларининг холларидан хабар оладилар. Ичларида бемор, мазлум, хожандмандлар чикиб колса, ёрдам берадилар.
Жамоат намозида катнашувчилар бир-бирларига ёрдам бериш билан бирга хатоларини хам тузатадилар ва бошка кўплаб ўз жамиятлари учун керакли ишларни амалга оширадилар.
Намоз мусулмон кишини гайримусулмондан ажратиб турувчи асосий белгидир. Шунинг учун хам намозхон одамни хамма хурмат килади, унга ишонади, ундан хотирижам бўлади.
Тўртинчидан, намоз поклик рамзидир.
Намозхон одамнинг энг аввало калби пок бўлади. Колаверса бадани, кийим-боши ва макони пок бўлади. Намоз кишининг рухий, маънавий ва жисмоний соглиги учун нихоятда зарур нарса экани хозирда кофирга хам сир бўлмай колди.
Намознинг фойдаларини келадиган оят ва хадисларда батафсил ўрганамиз иншааллох.
Аллох таоло: «Намозни тўкис адо этинглар. Албатта, намоз мўминларга вактида фарз килингандир», деган.
Ушбу ояти карима намознинг фарзлиги хакидаги оятларнинг биридир. Ундаги намозни тўкис адо этиш хакидаги буйрук фарзни ифода этади. Намознинг вактида фарз килингани эса, уни ўз вактида адо этиш лозимлигини англатади.
Яна: «Ва намозни тўкис адо эт. Албатта, намоз фохиша ва мункар (ишлар)дан кайтарадир», деган.
Шарх: Бу оятдаги амр хам фарзни ифода этади. Шу билан бирга оятда намознинг хикматларидан бири, хакикий намоз ўз эгасини фохиша ва ёмон ишлардан кайтариши хам таъкидланмокда.
Mr. Putin
10-18-2007, 05:13 PM
Shayh Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf hazratlarini magolalarini davomi
Анас розияллоху анхудан ривоят килинади:«Пайгамбар соллаллоху алайхи васалламга Исро кечасида эллик вакт намоз фарз килинди. Сўнгра кискар- тирилиб, беш вактга келтирилди. Кейин эса:
«Эй Мухаммад, албатта, Менинг хузуримда гап ўзгарилмас. Албатта, сенга ушбу бештада элликтанинг (ажри) бор», деб нидо килинди».
Бешовларидан факат Абу Довуд ривоят килмаган.
Шарх: Исро кечаси хакида Куръони Каримда бутун бошли «Исро» сураси бор.
Шунингдек, бу ходисани муфассал баён килинган хадиси шарифлар хам кўп. Хаммаси иншааллох ўз ўрнида ўрганилади. Хозир эса, маълумот учун кискача килиб куйидагиларни билиб олсак кифоя.
«Исро»нинг лугавий маъноси, кечаси сафар килиш.
Шариатда эса, «Исро» Аллох таолонинг амри ила Мухаммад соллаллоху алайхи васалламнинг кечасида Бурок номли хайвонга миниб, бир зумда Маккаи Мукаррамадан Байтул Макдисга сафар килишларидир.
Бу ходиса, баъзи Ханафий уламоларининг тахкик килишларича хижратдан бир ярим йил олдин, Рамазон ойининг ўн еттинчи куни содир бўлган.
Сўнгра Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васаллам Байтул Макдисдан осмонга, Меърожга олиб чикилганлар. Ўша ерда Аллох таоло билан сухбат бўлган. Ўша сухбат давомида жумладан, кунига эллик вакт намоз фарз килинган. Мухаммад соллаллоху алайхи васаллам кайтиб тушиб келаётиб Мусо алайхиссаломга дуч келганлар. Шунда у киши алайхиссалом Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васалламдан:
«Аллох сенинг умматингга нимани фарз килди?» деб сўраганлар. У зот:
«Эллик вакт намозни», деганлар.
Мусо алайхиссалом:
«Роббингга кайт. Умматинг бунга токат кила олмайди», деганлар.
Мухаммад соллаллоху алайхи васаллам Аллохнинг хузурига кайтиб намозни камайтиришни сўраганлар. Аллох бир оз камайтирган.
Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васаллам Мусо алайхи- ссаломнинг олдиларига кайтганларида у киши яна олдинги гапларини айтганлар. Шундок килиб, Мухаммад соллаллоху алайхи васаллам бир неча бор, бориб-кайтганларидан сўнг Аллох таоло намозни беш вактга туширган ва:
«Эй, Мухаммад, албатта, Менинг хузуримда гап ўзгартирилмас. Албатта, сенга мана шу бештада элликтанинг (ажри) бор», деган.
Мусо алайхисалом яна кайтишни таклиф килганларида, Мухаммад соллаллоху алайхи васаллам:
«Роббимдан уяламан», деб кайтмаганлар.
Ушбу хадисдан олинадиган фойдалар:
1. Намознинг Аллох томонидан фарз килингани.
2. Намоз Исро кечасида фарз килингани.
3. Намоз аввал эллик вакт фарз килиниб, кейин беш вактга кискартирилгани.
4. Аллохнинг хузуридаги гап ўзгартирилмаслиги.
5. Ислом умматига Аллох мехр кўрсатиб беш вакт намозига эллик вакт намознинг ажрини беришлиги.
6. Ислом осонлик дини экани. Аввал эллик вакт намоз фарз килиниб, кейин беш вактга кискартирилиши ана ўша осонликни бандаларга эслатиб туриш учундир.
Демак, беш вакт намозни янада чин ихлос билан ўкимогимиз керак.
Толха ибн Убайдуллох розияллоху анхудан ривоят килинади:
«Расулуллох соллаллоху алайхи васалламнинг хузурларига ахли Нажддан бир одам келди. Унинг сочлари тўзиган, овозининг гўлдираётгани эшитилар эди-ю, нима деяётганини фахмлаб бўлмас эди. Якин келувди, карасак, у Ислом хакида сўраётган экан. Бас, Расулуллох соллаллоху алайхи васаллам:
«Бир кеча-ю бир кундузда беш вакт намоз», дедилар.
«Менинг бўйнимда ундан бошкаси хам борми?» деди.
«Йўк. Магар ўз ихтиёринг бўлса», дедилар.
Сўнг Расулуллох соллаллоху алайхи васаллам:
«Рамозон рўзасини тутишлик», дедилар.
«Менинг бўйнимда ундан бошкаси хам борми?» деди.
«Йўк. Магар ўз ихтиёринг бўлса», дедилар.
Ва Расулуллох соллаллоху алайхи васаллам унга закотни зикр килдилар.
«Менинг бўйнимда ундан бошкаси хам борми?» деди.
«Йўк. Магар ўз ихтиёринг бўлса», дедилар.
Бас, ўша одам:
«Аллохга касамки, мана шундан зиёда хам, кам хам килмайман» дея оркага кайтди.
Расулуллох соллаллоху алайхи васаллам:
«Агар гапида содик бўлса, ютди», дедилар».
Бешовларидан факат Термизий ривоят килмаган.
. Абудуллох ибн ас-Санобихий розияллоху анхудан ривоят килинади:
«Абу Мухаммад Витр намози вожиб, деб даъво килди. Бас, Убода ибн Сомит:
«Абу Мухаммад хато килибди. Гувохлик бераманки, албатта, мен Расулуллох соллаллоху алайхи васалламнинг: «Банда беш вакт намозни фарз вактида, рукуъ-хушуъни жойига келтириб ўкиса, Аллохнинг зиммасида уни магфират килиш ахди бўлур. Ким килмаса, унга Аллохнинг зиммасида ахд бўлмайди. Хохласа магфират килади. Хохласа азоблайди», деганларини эшитганман», деди».
Абу Довуд ва Насаий ривоят килишган.
Абу Катода розияллоху анхудан ривоят килинади:
«Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам:
«Аллох азза ва жалла: «Мен сенинг умматингга беш вакт намозни фарз килдим. Мен ўзимга ўзим, ким уларни мухофаза килиб ўз вактида ўкиб келса, албатта, жаннатга киритаман, деб ахд бердим. Ким уларни мухофаза килмаса Менинг хузуримда унга ахд йўкдир, деди», деб айтдилар».
Абу Довуд ривоят килган.
. Абу Хурайра розияллоху анхудан ривоят килинади:
«Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам:
«Айтингларчи, агар бирингизнинг эшиги олдида анхор бўлса, у ўшанда хар куни беш марта ювиниб турса, унинг киридан бирор нарса коладими?» дедилар.
«Унинг киридан бир нарса колмайди», дейишди.
У зот соллаллоху алайхи васаллам:
«Ана шунга ўхшаб, Аллох беш вакт намоз ила хатоларни ювади», дедилар».
Бешовларидан факат Абу Довуд ривоят килмаган.
Яна ўша кишидан ривоят килинади:
«Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам:
«Ичингизда кечаси бир хил фаришталар, кундузи бир хил фаришталар алмашиб турадилар. Улар Бамдод намозида ва Аср намозида жамланиб турадилар. Сўнгра, ичингизда тунаганлар кўтариладилар. Бас, Роббилари улардан Ўзи билиб турса хам:
«Бандаларимни кай холда тарк килдингиз?» деб сўрайди. Улар:
«Уларни намоз ўкиётган холларида тарк килдик. Улар хузурига борганимизда хам намоз ўкиётган эканлар», дейшади», дедилар».
Икки Шайх ва Насаий ривоят килишган.
Яна ўша кишидан ривоят килинади:
«Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам:
«Беш вакт намоз ва Жумадан Жумагача ўз ораларидаги (гунох)ларга каффаротдирлар. Мадомики, катта гунохлар килинмаган бўлса?!» дедилар.
Муслим ва Термизий ривоят килишган.
Mr. Putin
10-18-2007, 05:21 PM
Shayh Muhammad Sodiq Muhammad Yusuf hazratlarini magolalarini davomi
НАМОЗНИ ТАРК КИЛУВЧИНИНГ ХУКМИ
Жобир розияллоху анхудан ривоят килинади:«Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам: «Албатта, киши ила ширк ва куфрнинг орасида намозни тарк килиш бордир», дедилар».
Бешовларидан факат Бухорий ривоят килмаган.
Яъни, ким намозни тарк килса, мушрик ва кофир бўлади. Ким намозни тарк килмаса, мушрик ва кофир бўлмайди, деганлари.
Ушбу хадисдан мўмин-мусулмон кишини ширк ва куфрдан айриб турадиган нарса намоз экани очик-ойдин кўриниб турибди.
Бурайда розияллоху анхудан ривоят килинади:
«Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам:
«Биз билан уларнинг орасидаги ахднома намоздир. Бас, ким уни тарк килса, батахкик, кофир бўлибди», дедилар».
Намозни тарк килишлик-бенамозлик канчалар ёмон нарса, улкан гунох эканини юкорида зикр этилган хадислардан ўрганиб олдик. Албатта, бу хадислар бенамозлик хукми бўйича келган хамма нарса эмас. Бу масала хакида кўпгина оят хадислар ва уламоларнинг бахолари мавжуд.
Жумладан, Куръони Каримда куйидаги оятлар келган:
«Сизларни Сакарга (Жаханнамга) нима киритди?! Улар: «Намоз ўкувчилардан бўлмаган эдик», дедилар».
Яъни, киёмат куни бенамозларни намоз ўкимаганлари учун «сакар» номли ўта дахшатли дўзахга солинади. Уларнинг бу аянчли холга тушишлари сабабини ўзларидан сўралганда. Улар: «Намоз ўкувчилардан бўлмаган эдик, шунинг учун бу аянчли холга тушдик, дея жавоб берадилар.
Аллох таоло «Моъуун» сурасида:
«Намозларини унитган намоз ўкувчиларнинг холига вой бўлсин», дейди.
Бу оятдаги «Вайл» сўзининг бир кеча маъноси бўлиб, холига вой, азоб ва жаханнамдаги «Вайл» номли водий, деганини англатади. Намозни тарк этганларга уларнинг барчаси бўлишида шубха йўк. Чунки, Аллох таоло хеч качон бехуда гап айтмайди.
Аллох таоло «Марям» сурасида куйидагиларни айтади:
«Бас улардан сўнг бир ўринбосарлар колдиким, алар намозни зоеъ этдилар ва шахватларига эргашдилар. Бас, албатта, азобга дучор бўлгайлар».
Ушбу ояти каримада хам намозни тарк этувчилар охират азобига, албатта, дучор бўлишлари турган гап эканлиги катъий таъкидламокда.
Имом Ахмад ибн Ханбал Макхул розияллоху анхудан ривоят килган хадисда Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васаллам:
«Ким намозни касддан тарк килса, батахкик, ундан Аллохнинг ва Унинг Расулининг зиммаси алокасиз бўлибдир», деганлар.
Ушбу ва бошка кўплаб намознинг фарзлиги ва ахамияти хакидаги оят ва хадисларга асосланиб хамма-хамма мусулмонлар бир овоздан, намозни инкор килган одам муртад, кофир бўлади, деганлар. Бу хукмга хеч ким хилоф килмаган.
Намознинг фарзлигини тан олиб туриб, уни тарк килган одам хакида ихтилоф килинган.
Баъзи тоифалар, бир вакт намозни бўлса хам дангасалик килиб тарк килган одам кофир бўлади, деганлар.
Жумхур уламолар эса, бундок одам кофир бўлиб, мусулмонлик доирасидан бутунлай чикиб кетмайди-ю, осий ва фосик бўлиб икки дунёнинг укубатига сазовор бўлади, деганлар.
Намозни тарк килган одам охиратда хар бир тарк килган намози учун жазо олишига хамма иттифок килган.
Намозни тарк килишни ўзига эп кўрган одамда Аллохдан кўркиш хисси йўклиги аник. Бўлмаса, хеч ким бир вакт намозни хам тарк килишни ўзига эп кўрмаган бўлур эди.
Бенамозларга дўзахда куйиш азобидан кўркиш йўк. Бўлмаса, бир махал намозни хам тарк килмас эдилар.
Намозни тарк килишни ўзига эп кўрган одамда Аллохнинг мухаббати йўк. Бўлмаса, бир вакт хам намозни тарк килмас эдилар.
Бенамозларда жаннатга кириш иштиёки йўк, бўлмаса зинхор ва зинхор бирор вакт намозни тарк килмас эдилар.
Нима учун намозга дангасалик киламиз?
Намоз хакида кўплаб оят-хадислар, уламоларнинг гаплари туриб яна намозни ўз вактида ўкимасликни ўзимизга эп кўрамиз?
Нима учун, намозни тарк килган одам кофир бўлмайди, деган гапни ўзимизга далил килиб оламизда, намоз ўкимай юраверамиз?
Бу гап ихтилофли гап эканлиги, намоз ўкимаган кофир бўлади, деганлар хам борлигини нимага эътиборга олмаймиз?
Нима учун кўплаб ояти карималар, хадиси шарифларга умуман киё бокмаймиз?
Бизни намозни тарк килишга журъат этдирган нарса нима ўзи?!
Ёки намозни тарк этишни ўзига эп кўрганлар ўзларини Пайгамбар соллаллоху алайхи васалламдан хам устун кўрадиларми? Чунки, У зот соллаллоху алайхи васаллам бир вакт хам намозни тарк килмаганлар, намозни кўп ўкиганларида муборак оёклари шишиб кетганда, сахобалар, эй, Аллохнинг Расули, Аллох сизнинг олдинги-ю кейинги гунохларингизни кечган бўлса хам шунчалар даражага борасизми?» деганларида «Мен шокир банда бўлмайинми?» деганлар.
Нима учун намозни ўтказиб юборишга турли бахоналаримиз кўп?! Ухлаб коламиз. Гаплашиб ўтириб унитамиз. Таом билан бўлиб намозни колдирамиз ва хакозолар. Буларнинг хаммасини факат бир нарсага, бизда чин мусулмон хиссини йўклигига далолат килади.
Бу мавзуда хар канча гапирса бўлади. Оят, хадислар, шариат хукмлари, уламоларнинг гаплари, шахсий намуналар тўлиб ётибди. Биз факат биргина мисол билан кифояланамиз.
Хазрати Умар ибн Хаттоб розияллоху анхунинг мисоллари. Исломдаги Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам ва Абу Бакр Сиддик розияллоху анхудан кейинги учинчи шахс. Аллох таоло фикрига мос оятлар нозил килган шахс, кўплаб улкан фазийлатларга эга бўлган шахс. Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам, албатта, жаннатга кириши хак эканлиги хакида башорат берган ўн кишининг иккинчиси бўлган шахс. Агар умидворлик ила намозни тарк этишни ўзига эп кўриш мумкин бўлса, шу инсон эп кўрса бўлар эди. Аммо, бундок бўлмаган. Доимо намозни вактида адо этганлар, кўплаб нафл намозлар ўкиганлар. Бу ундок киши учун оддий бир холат. Энди, бошкачасини эшитинг.
Хазрати Умар Бамдод намозини ўкиётганларида Ислом душманлари томонидан ёнланган Абдуррахмон ибн Мулжам у кишини ханжар билан чаваклаб ташлади. Сахобалар у кишини кўтариб олиб бориб ёткиздилар. Охири бориб жон борми йўкми билиб бўлмайдиган холатга етди.
Ана шу пайтда Имом Табороний ривоят килишларича ал-Мисвор ибн Махрам кириб келди. Хазрати Умар розияллоху анхунинг устиларига чойшаб ёпиб кўйилган. Хамма жим, бошини куйи солиб ўлтирар эди. Ал-Мисвор:
«Холи кандок?» деди. Ўтирганлар:
«Кўриб турганингдек», дейишди.
«Бу кишини намоздан бошка нарса билан ўзига келтириб бўлмайди. Агар ўзига келиши мумкин бўлса факат шу билан бўлиши мумкин», деди у. Шунда баъзилар:
«Эй, мўминларнинг амири, намоз», дедилар.
Бирдан жусса харакатга келиб, хазрати Умар:
«Хак. Ё Аллох, намоз бўлдими?! Ким намозни тарк килса унинг Исломда хакки бўлмас, деб, жарохатларидан кон окиб туриб, намоз ўкиди».
Ходимингиз, бу хадисга изох ёки шарх килишга кодир эмас. Факат бугунги холимизни ўйлаб, намозга сусткашлигимизни ўйлаб, дод, дегиси келади, холос!
Эй, Улуг Аллох! Сенинг Ислом динингга мансубман, деб юрган одамлардан Исломнинг устини бўлган намозни ўкимайдиганлари бор, уларга инсоф бер! Уларни бенамозлик балосидан куткар!!!
Эй, Аллохнинг Расули, Сиз: «Намоз кўзимнинг карочиги» деган эдингиз, энди эса, Мухаммад умматидаман, деганлар ичида, кўз карочигингизни писанд килмай юрганлар бор!
Эй, мўминларнинг амири, Умар ибн Хаттоб розияллоху анху, сиз намоз хабарини эшитиб ўлим тўшагидан туриб, чаваклаб ташланган корнингзидан кон окизиб намоз ўкиган эдингиз. Ким намозни тарк килса, унинг Исломда хакки бўлмас, деган, эдингиз. Энди эса, сиздан кейин келганлар ичида соппа-сог туриб, намоз ўкишни ўзига эп кўрмай, Исломнинг хамасини даъво киладиганлар чикди», дегиси келади, холос.
Намозга бўлган муносабатимизни умуман ўзгартириб, усиз Ислом коим бўлмаслигини тушуниб етмогимиз лозим. Бир вакт хам намозни тарк килмасликни ўзимизнинг мукаддас бурчимиз, деб билмогимиз керак. Турли сабабларга кўра бенамоз бўлиб юрганларни намозга чорлашимиз, ўргатишимиз лозим. Пайгамбар соллаллоху алайхи васалламнинг хадисларига амал килиб болаларимизни етти ёшидан намозга амр килиб, ўн ёшидан ўкимасалар, одоб бериш учун уриб бўлса хам ўкитишимиз даркор.
Hazrat Shayk janoblarini Alloh umrlarini uzoq qilib, kop ajru savoblar ato etsin va bizlarni ham Alloh ozini namozhon jannatiy qullaridan qilsin. (Omin)
Guardian
10-18-2007, 05:52 PM
Menda ham namoz haqida savollar bor edi:
Nega aynan 5 mahal namoz o'qiladi?
Nega aynan 2+2 rakat Bomdod, 4+4+2 rakat Peshin va hokazo rakatlar o'qiladi?
Nega bomdod bilan peshinni orasida vaqt kattayu, asr bilan ishagacha bo'lgan namoz paytlarini oralig'i ancha yaqin?
Aslida, Muhammad SAW payg'ambarimiz Alloh diydoriga musharraf bo'lgan kunlari Alloh namozni 50 mahal deb belgilagan, ammo Payg'ambarimiz bizlarni o'ylab namozni 5 mahalgacha tushirishni iltimos bilan so'raganlar. Masjidimizdan eshitgandim.
Aslida olganda kunida 2-3 soat internetta utiramiz, 2 soatlik kinoni erinmasdan kuramiz, namozga kelganda yalqovligimz tortadi, Alloh o'zi iymonimizni komil qilsin, besh mahal namoz o'qish bizlargaham nasib qilgan bo'lsin. Omin.
Offender
10-19-2007, 07:21 PM
ученные доказали, что утренний намаз защищает сердце
время публикации: 10 марта 2007 г., 09:08
совершение утреннего намаза (мусульманской молитвы) является действенным способом предотвращения сердечно-сосудистых заболеваний и атеросклероза, утверждают недавние исследования иорданских ученых, сообщает Iina. согласно данным кардиологического общества этой страны, слишком долгий сон без перерыва днем или ночью вреден для работы сердечной мышцы.
«если человек спит больше положенного, то его сердечный ритм сократится до 50 ударов в минуту, а такое сокращение приводит к ухудшению циркуляции крови и в итоге к инсультам, атеросклерозу и образованию тромбов», — говорится в отчете ученых.
в исследовании говорится о вреде сна продолжительностью более 4 часов, а также о необходимости начать двигаться в течение первых 15 минут после пробуждения. по мнению ученых, для этого идеально подходит совершение молитвы (фаджра) рано утром, дома или лучше всего в ближайшей мечети.
практические исследования доказали, что люди, привыкшие вставать рано и отправляться в мечеть для совершения утреннего намаза, на долгие годы сохраняют здоровье сердечно-сосудистой системы.
кц
Ulug'bek
10-20-2007, 06:34 AM
Bilmasdan ham har narsani yozaversa bo'laverarkanda-a taxmin qiliiiib ... ? :)
نماز در معنای لغوی به معنی دعا است.
Manba:
http://fa.wikipedia.org/wiki/%D9%86%D9%85%D8%A7%D8%B2_%28%D8%A7%D8%B3%D9%84%D8% A7%D9%85%29 (http://fa.wikipedia.org/wiki/%D9%86%D9%85%D8%A7%D8%B2_%28%D8%A7%D8%B3%D9%84%D8% A7%D9%85%29)
Tarjimasi:
"Namoz"ning lug'aviy ma'nosi duodir.
Xuddi shuningdek arabchadagi صلاة (solat)ning lug'aviy ma'nosi ham duo qilish degani.
Ikkalasining shar'iy terminologiyada nima ekanligini esa hammangiz bilasiz degan umiddaman.
Mr. Putin
10-20-2007, 01:09 PM
Aslida, Muhammad SAW payg'ambarimiz Alloh diydoriga musharraf bo'lgan kunlari Alloh namozni 50 mahal deb belgilagan, ammo Payg'ambarimiz bizlarni o'ylab namozni 5 mahalgacha tushirishni iltimos bilan so'raganlar. Masjidimizdan eshitgandim.
Бу ходиса, баъзи Ханафий уламоларининг тахкик килишларича хижратдан бир ярим йил олдин, Рамазон ойининг ўн еттинчи куни содир бўлган.
Сўнгра Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васаллам Байтул Макдисдан осмонга, Меърожга олиб чикилганлар. Ўша ерда Аллох таоло билан сухбат бўлган. Ўша сухбат давомида жумладан, кунига эллик вакт намоз фарз килинган. Мухаммад соллаллоху алайхи васаллам кайтиб тушиб келаётиб Мусо алайхиссаломга дуч келганлар. Шунда у киши алайхиссалом Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васалламдан:
«Аллох сенинг умматингга нимани фарз килди?» деб сўраганлар. У зот:
«Эллик вакт намозни», деганлар.
Мусо алайхиссалом:
«Роббингга кайт. Умматинг бунга токат кила олмайди», деганлар.
Мухаммад соллаллоху алайхи васаллам Аллохнинг хузурига кайтиб намозни камайтиришни сўраганлар. Аллох бир оз камайтирган.
Пайгамбаримиз соллаллоху алайхи васаллам Мусо алайхи- ссаломнинг олдиларига кайтганларида у киши яна олдинги гапларини айтганлар. Шундок килиб, Мухаммад соллаллоху алайхи васаллам бир неча бор, бориб-кайтганларидан сўнг Аллох таоло намозни беш вактга туширган ва:
«Эй, Мухаммад, албатта, Менинг хузуримда гап ўзгартирилмас. Албатта, сенга мана шу бештада элликтанинг (ажри) бор», деган.
Мусо алайхисалом яна кайтишни таклиф килганларида, Мухаммад соллаллоху алайхи васаллам:
«Роббимдан уяламан», деб кайтмаганлар.
vBulletin® v3.7.0, Copyright ©2000-2008, Jelsoft Enterprises Ltd.